“Nije važno da si bolji od drugoga već od jučerašnjeg sebe” Jigoro Kano (utemeljitelj džudoa)
“Džudo je ušao u novu evolucijsku eru. Koncept Judo family nije samo koncept, već istinska stvarnost.” Marius L. Vizer (predsednik Međunarodne džudo federacije)
Citatima osnivača džudoa i aktuelnog predsednika Međunarodne džudo federacije primereno je započeti osvrt na današnju poziciju našeg sporta, sa njegovih različitih aspekata. Iz navedenih reči njegovog začetnika, potvrđuje se već poznata činjenica kako je džudo potekao iz plemenitih namera, kao veština protkana filozofijom. Jigoro Kano je još tada, kroz svoje govore, indirektno davao naznake budućim sledbenicima za dalji razvoj džudoa. S ponosom se može konstatovati da su danas sve dobrobiti ovog sporta prepoznate od strane njegovih krovnih organizacija, koje iz dana u dan uspešno rade na njegovoj popularizaciji.
Neretko se širom sveta organizuju i zajednički treninzi veterana velikog raspona godina što svedoči činjenici kako za uživanje džudoa ne postoji gornja starosna granica. Takođe, sve češća praksa u proširenju programskih klupskih sadržaja, postaje i zajednički trening/radionica mlađe dece prilikom čega im u određenim vežbama pomažu i roditelji neposredno uključeni u fizičku aktivnost što na obostranu korist u širem smislu pridonosi usvajanju i održavanju zdravih navika. Povremeno uključivanje samoodbrane u džudo trening sportista i rekreativaca, može biti od velike važnosti u svrhu odbrane od nasilja. Vrlo je važno spomenuti kako za bavljenje džudom nisu potrebna značajna materijalna sredstva čemu svedoči treniranje džudoa i u nasiromašnijim zemljama sveta.
Put prema džudou u smislu vrhunskog sporta, s druge strane otvara novo interesantno područje. Samoaktualizacija u sportskom smislu, putovanja, razmena iskustava, upoznavanje najrazličitijih ljudi, kultura i načina življenja na danas vrlo čestim takmičenjima i trening kampovima širom sveta samo su neke od pozitivnih strana koje vrhunski sport donosi, a vrlo teško bi se doživele u tom opsegu da osoba nije uključena u sport. Takođe, aktivno bavljenje džudoom uveliko olakšava budući trenerski posao za one koji odaberu takvo zanimanje. Danas je džudo standardan sport na Olimpijskim igrama.
Sagledavajući navedeno, može se reći kako u džudou baš svako može pronaći svoje mesto, od male dece koja su prvi put kročila na tatami, preko roditelja, baka i deka koji ih dovode na trening i često bodre na takmičenjima, rekreativnih vežbača, veterana, dece s posebnim potrebama, osoba s invaliditetom, vrhunskih sportista, trenera, stručnjaka koji proučavaju džudo do njegovih najsitnijih strukturnih detalja, o njemu pišu knjige te ga predaju u raznim obrazovnim ustanovama, pa sve do osoba iz poslovnog sveta informatike, marketinga, sponzorstva i sl. bez kojih ovakav napredak džudoa koji se danas beleži, jednostavno ne bi bio moguć.
Sve je veći broj džudo projekata različitih ciljeva širom sveta gde poznati judoke postaju ambasadori u svrhu socijalne inkluzije, prevencije nasilja i same promocije ovog sporta. Jedan od takvih je projekat EJU-a “Improve your club”, koji kvalitet džudoa želi podići od njegovih temeljnih jedinki, samih sportskih klubova. Takođe, džudo se u nekim zemljama uspešno uvodi u škole (IJF projekat “Judo for children”; EJU projekat “Judo for schools”), a čelnici krovnih organizacija često posećuju različite zemlje s ciljem upoznavanja s džudoom. Najsvežiji primeri su edukacioni seminari u Zambiji, Haitiju, Belizeu, Etiopiji i Tahitiju dok su napredniji seminari održavani u velikim zemljama koje već poseduju određenu džudo istoriju kao što su Kina i Turska. Često se nastoji pomoći siromašnijim afričkim zemljama gde se pronalaze načini za bavljenje džudom uprkos činjenici kako je i sam životni standard nizak. Jedan takav projekat je našao mesto u samom srcu Sahare gde su se na uspešan i zanimljiv način sprovodile aktivnosti na strunjačama postavljenim u pustinji. Osim navedenog, organizuju se i festivali “slavljenja” džudoa, kao na primer u Antaliji gde se raznim radionicama nastojalo ukazati šta sve, osim vrhunskog sporta, džudo može pružiti.
Sve veći broj službenih/kvalifikacionih takmičenja za uzrast kadeta, juniora i seniora širom sveta, propraćenih sve većim napretkom u smislu organizacije, transparentnosti rezultata i prenosa uživo, iz dana u dan pozitivno utiče na masovnost i rasprostranjenost džudoa u svetu. Objektivan kriterijum kvalifikacija za Olimpijske igre, veliki broj službenih prvenstava (Univerzijada, Svetsko vojno prvenstvo, Svetske vojne igre, Kontinentalna studentska prvenstva, Paraolimpijske igre, OI gluvih, Evropski olimpijski festival mladih “EYOF”, Olimpijske igre mladih itd), ekipna službena takmičenja, bez inertnosti u smislu promena pravila, rang lista džudista prema starosnim i težinskim kategorijama, takmičenja u katama i kvaliteta sudija osigurana sudijskom rang listom samo su neki od razloga visoke pozicioniranosti džudoa u današnje vreme. Veliki broj judoka nosioca zastava svojih država prilikom otvaranja/zatvaranja Olimpijskih igara, kao i povećanje broja džudista u izboru najboljih sportista zemalja širom sveta, neki su od najrelevantnijih dokaza sve veće popularnosti džudoa u zemljama sveta. Takođe, raspodela osvojenih olimpijskih medalja po zemljama značajno se povećala u odnosu na Olimpijske igre pre dvadesetak i više godina što potvrđuje popularizaciju džudoa s povećanjem broja zemalja koje imaju takmičare najvišeg svetskog ranga.
Svedoci smo rasta popularizacije džudoa i u smislu marketinga, učestvovanja sponzora, televizijske i internet pokrivenosti, kao i implementaciji u policijske i vojne strukture država u svrhu obuke kadrova. Takođe, Međunarodna džudo federacija uspešno sarađuje sa organizacijama kao što su CISM (The international military sports council) i USIP (The international police sports union). Poznato je i da su se neke od poznatih svetskih ličnosti bavile džudoom (npr. Vladimir Putin i Zinedin Zidan).
Sagledavši rast konkurencije i povećanje zahteva na organizam sportista, sa gledišta struke treba naglasiti napredak u tehnologiji samog procesa sportske pripreme i dijagnostici pripremljenosti sportista što se postiže konstantnom edukacijskom nadogradnjom džudo trenera putem raznih seminara, kao i korišćenjem literature prezentovane na Međunarodnim džudo simpozijumima.
Dokaz da se u džudou vodi računa o svemu su i završni godišnji izbori za najbolje džudistkinje i džudiste i ostale koji su dali značajan doprinos ovom sportu, prilikom čega im se na gala večeri dodeljuju zaslužena priznanja. Između ostalog, na takvim priredbama se promovišu i izdanja “Džudo magazina”, koji je štampani dokaz sprovedenih akcija, sportskih priredbi i sportskih rezultata u prethodnoj godini.
Ukoliko se ne posmatra isključivo iz jednog ugla, već globalno u smislu svih mogućnosti koje otvara, treba kontatovati kako džudo kao sport i način života korača napred znatno većim koracima nego što se to na prvi pogled čini. Prirodno je dakle da se nakon rezimea, svako direktno ili posredno uključen u džudo, opravdano oseća ponosnim. Svako bi dakle trebao biti mali ambasador ovog plemenitog sporta, posebno danas kada putem razmene iskustava, medija i društvenih mreža svet postaje mnogo dostupniji za prenos informacija nego što je to bio prethodnim generacijama.
Zaključno, džudo uspeva udovoljiti onom najzahtevnijem kriterijumu: konstantnoj nadogradnji u korak sa modernizmom, zadržavajući paralelno svoje drevne, tradicionalne odlike.